Zašto je uveden CBAM

Evropska unija postavila je ambiciozan cilj da do 2050. godine postane klimatski neutralna privreda i da do 2030. smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ostvarenje ovih ciljeva zahteva ne samo smanjenje emisija koje nastaju u EU već i rešavanje pitanja emisija sadržanih u uvezenoj robi.

Uprkos napretku u smanjenju domaćih emisija, rizik od „curenja ugljenika“ i dalje je značajan. Do njega dolazi kada se proizvodnja preseli u zemlje sa manje strogim klimatskim propisima ili kada se proizvodi proizvedeni u EU zamene uvoznim proizvodima čiji je intenzitet emisija gasova sa efektom staklene bašte veći.

Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigle su 2022. godine približno 37 milijardi tona. Evropska unija bila je odgovorna za oko 6% ukupnih svetskih emisija, dok su velike privrede, poput Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Indije, činile znatno veći udeo. Istovremeno, privredni rast zemalja u kojima su klimatski propisi uglavnom manje strogi pojačao je zabrinutost zbog nelojalne konkurencije i premeštanja proizvodnje sa visokim emisijama ugljenika. Ove okolnosti dodatno su ukazale na potrebu za mehanizmima koji mogu da zaštite delotvornost klimatskih politika EU i konkurentnost evropske industrije.

CBAM: ciljevi i regulatorni okvir

Kako bi odgovorili na ove izazove, Evropski parlament i Savet usvojili su Uredbu (EU) 2023/956, kojom je uspostavljen Mehanizam za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM). Ovaj mehanizam deo je Evropskog zelenog dogovora i doprinosi ostvarivanju ciljeva paketa „Spremni za 55“ (Fit for 55).

CBAM je osmišljen tako da se na uvezenu robu primeni trošak emisija ugljenika uporediv sa troškom koji proizvođači u EU snose u okviru Sistema EU za trgovinu emisijama (EU ETS). Mehanizam takođe podstiče proizvođače izvan Evropske unije da usvajaju tehnologije koje emituju manje gasova sa efektom staklene bašte. CBAM će vremenom postepeno zameniti besplatnu dodelu jedinica u okviru EU ETS-a, koja se trenutno koristi za ublažavanje rizika od „curenja ugljenika“. Istovremeno, mehanizam je osmišljen tako da bude usklađen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i obezbedi ravnopravne uslove za uvezenu robu i robu proizvedenu u EU.

Područje primene

Uredba se primenjuje na uvoz cementa, električne energije, đubriva, gvožđa i čelika, aluminijuma i vodonika. Proizvodi obuhvaćeni ovom uredbom navedeni su u Aneksu I Uredbe (EU) 2023/956, uz odgovarajuće šifre Kombinovane nomenklature.

CBAM se ne primenjuje na uvoz iz zemalja koje učestvuju u EU ETS-u niti na uvoz iz zemalja obuhvaćenih okvirima Evropskog ekonomskog prostora (EEP) i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), uključujući Norvešku, Island, Švajcarsku i Lihtenštajn. Izuzeti su i određeni pošiljci male vrednosti, kao i roba namenjena vojnim aktivnostima.

Rokovi za sprovođenje i prelazni period

Sprovođenje CBAM-a podeljeno je u dve faze. Prelazni period počeo je 1. oktobra 2023. i završen je 31. decembra 2025. Tokom tog perioda, uvoznici i carinski zastupnici bili su dužni da prikupljaju i prijavljuju podatke o uvezenoj robi i emisijama gasova sa efektom staklene bašte nastalim tokom njene proizvodnje. Izveštavanje se obavljalo kvartalno putem prelaznog registra CBAM-a. U ovoj fazi nije bila potrebna novčana nadoknada za emisije.

Prelazni period ujedno je predstavljao fazu prilagođavanja za uvoznike, proizvođače i nadležne organe, kao i priliku da se pripremi postupak dobijanja ovlašćenja za buduće CBAM deklarante.

Definitivna faza počela je 1. januara 2026. Od tog datuma, ovlašćeni CBAM deklaranti dužni su da prijavljuju uvezene količine i odgovarajuće ugrađene emisije. Takođe, dužni su da kupuju i predaju CBAM sertifikate. Jedan sertifikat odgovara jednoj toni emisija CO₂, a njegova cena biće povezana sa prosečnom cenom jedinica u okviru EU ETS-a. Uvođenje CBAM-a odvijaće se uporedo sa postepenim ukidanjem besplatne dodele jedinica EU ETS-a.

Ugrađene emisije, verifikacija i izveštavanje

Uredba razlikuje direktne emisije, koje nastaju tokom proizvodnih procesa, od indirektnih emisija povezanih sa potrošnjom električne energije. Takođe pravi razliku između jednostavnih proizvoda, čije ugrađene emisije potiču isključivo iz njihovog proizvodnog procesa, i složenih proizvoda, pri čijem obračunu treba uključiti i emisije povezane sa materijalima koji se koriste u njihovoj proizvodnji.

U okviru definitivnog režima, uvoznici su dužni da podnose godišnje izveštaje o ugrađenim emisijama i da predaju odgovarajući broj CBAM sertifikata. Prijavljene emisije moraju da verifikuju akreditovani verifikatori, u skladu sa zahtevima utvrđenim Uredbom.

Izazovi i mogućnosti za privredu

Uvođenje CBAM-a može dovesti do dodatnih troškova za određenu uvezenu robu i izazvalo je zabrinutost među uvoznicima i zemljama izvoznicama. Ipak, ovaj mehanizam predstavlja važno sredstvo za sprečavanje „curenja ugljenika“, očuvanje delotvornosti evropskih klimatskih politika i podsticanje ulaganja u održive tehnologije izvan Evrope. Uspostavljanjem doslednijeg okvira za određivanje cene emisija ugljenika, CBAM doprinosi prelasku Evropske unije na niskougljeničnu privredu.

Kako Bureau Veritas može da pruži podršku organizacijama

Bureau Veritas pomaže organizacijama da se pripreme za zahteve CBAM-a i da ih sprovedu kroz preliminarne aktivnosti verifikacije, analize nedostataka i prilagođene programe obuke. Ove usluge pomažu kompanijama da procene spremnost za usklađivanje, unaprede procese izveštavanja i odgovore na tehničke i administrativne zahteve Uredbe.